Čuješ glasove, O sebi, O sebi bitnima, I dobre i loše. Čuješ ono što ne bi trebalo, Što nisu planirali da ćeš čuti. I šta ti tu možeš, Kad znaš da se ne zapitaju Da li možda greše To ih ne zanima Pa nek ne zanima i tebe, Pusti ih da pričaju, Kad toliko vole. Ti želiš da
Pitam se, Kako je ljudima sa dva lica, Da li oni mogu sebe da prepoznaju, Da li oni mogu sebe da shvate? Da li prihvataju sebe ili se boje tuđeg mišljenja, Pa oblikuju više ličnosti, Ne bi li se svakom svideli. Da li oni vide da je to nemoguće, Prilagoditi se svakom, Ili se
Tvoje oči boje poput četinara koji se nadvijaju nada mnom kriju hiljade i hiljade tajni u sopstvenoj dubini. Dao bih i dane koji su mi odbrojani i dane koji će mi se tek odbrojati samo da ukrstim pogled sa tobom. Da mi dubina tvojih očiju prodre duboko
