Čuješ glasove, O sebi, O sebi bitnima, I dobre i loše. Čuješ ono što ne bi trebalo, Što nisu planirali da ćeš čuti. I šta ti tu možeš, Kad znaš da se ne zapitaju Da li možda greše To ih ne zanima Pa nek ne zanima i tebe, Pusti ih da pričaju, Kad toliko vole. Ti želiš da
Pitam se, Kako je ljudima sa dva lica, Da li oni mogu sebe da prepoznaju, Da li oni mogu sebe da shvate? Da li prihvataju sebe ili se boje tuđeg mišljenja, Pa oblikuju više ličnosti, Ne bi li se svakom svideli. Da li oni vide da je to nemoguće, Prilagoditi se svakom, Ili se
Kako si? Znam da ti fali to pitanje, ali zašto ga onda izbegavaš? čega se bojiš? Znam da nisi uvek dobro, to je skroz u redu, ni ne treba da budeš, svi imamo emocije i ne treba da ih se stidimo, treba da ih pokazujemo, nekad je vredno preći preko ponosa ne treba te biti sramota ako
