No person has the power to have everything they want, but it is in their power not to want what they don’t have, and to cheerfully put to good use what they do have.
-Seneka-
Zašto je baš stoicizam, kao pravac antičke filozofije, popularan u 21. veku? Jedan od razloga mogao bi biti to što ljudi nisu dovoljno povezani u našoj brzoj i burnoj svakodnevici. Svi mi tražimo način na koji da pronađemo mir i tišinu usred svojih uzburkanih i haotičnih života. Nije ni čudo što svi posežu za antičkom školom kao što je stoicizam, koja bi im dala odgovore. Ako i vi želite da naučite kako da živite u trenutku i istinski uživate u svim čarima života, onda je ovaj tekst za vas.
Ovaj pravac je osnovao grčki filozof Zenon u 3. veku pre nove ere, a njegovi najpoznatiji predstavnici su: Seneka, Epiktet i car Marko Aurelije. Iako ga je 529. godine slavni vladar Justinijan I zabranio pod izgovorom da taj pravac podstiče paganizam, ovo shvatanje života i dalje živi i potrebno je čovečanstvu više nego ikad.
Ceo život pokušavamo da nađemo smisao i svrhu i želimo da se dokopamo neke pozicije ili da ispunimo neki cilj. U toj jurnjavi veoma često se desi da zanemarimo da živimo u trenutku. Svi ljudi žele više i bolje, ali da li ste se ikada zapitali šta je ono što već posedujete? Volimo da je sve pod kontrolom, jer nam to pomaže da se izbavimo od praznine, ranjivosti i zbunjenosti koje čuče u nama. Ljudi koji uporno pokušavaju da stvore taj osećaj sigurnosti i da ga pronađu u životu i drugim ljudima su neretko pod stresom. Baš zbog toga je potrebno biti introspektivan i preispitati svoje životne vrednosti. Stoicizam nam može pomoći da uspostavimo smirenost, prisutnost i fleksibilnost.
It’s time you realized that you have something in you more powerful and miraculous than the things that affect you and make you dance like a puppet.
-Marko Aurelije-
Koji su to osnovni principi stoicizma? Za početak, njihov moto glasi: ,, Živi u skladu sa prirodom”. Smatraju da bi svet trebalo da se pokreće po principima logike, fizike i etike. Mi nismo bespomoćne žrtve ovog sveta. Naime, postoje 2 domena života: ekterni (stvari van našeg uma, koje ne možemo da kontrolišemo) i interni (naše reakcije i shvatanja eksternog). Čim god da se bavimo, trebalo bi shvatimo da nam dobitak usled te radnje nikad neće pružiti više zadovoljstva od samog čina vršenja te radnje. Naravno, stoicizam nema ništa protiv novca i uspeha, ali nalaže da naša sreća ne sme da zavisi od materijalnih stvari. Istinski uspešna osoba je ona koja ne zavisi od stvari koje je priželjkivala i može da ih se odrekne u svakom momentu. Ako je Diogen mogao da živi u buretu, možemo i mi bar na jedan dan da se odreknemo tehnologije i ostalih stvari.
Almost nothing material is needed for a happy life for he who has understood existence.
-Marko Aurelije-
Da bismo sami sebi dokazali koliko smo jaki bez stvari od kojih zavisimo na dnevnoj bazi, jednostavno ih nemojmo koristiti i uživajmo u samom postojanju. Uvek očekujemo da u budućnosti pronađemo nešto vredno da bismo vodili srećan život, ali ni ne shvatamo da propuštamo mnoge vrednoe stvari u potrazi za onim nepoznatim. Nikad nije kasno naći vreme i sreću za sebe. Počnite već sada.
Ništa nije dobro ili loše samo po sebi, već su naše interpretacije stvari dobre ili loše. Moramo se fokusirati da uspostavimo kontrolu nad našim reakcijama na svet oko nas, a ne pokušavati da kontrolišemo svet, jer smo mi samo mali fragment u univerzumu.
Naravno, nije lako živeti ovim načinom života. Čak šta više, nemoguće je biti u potpunosti prihvatljiv po standardima stoicizma, jer sci imamo neke želje. Ono što možemo, jeste da prestanemo da se poredimo s drugim ljudima i očekujemo da nam neko oda priznanje.
We should not, like sheep, follow the herd of creatures in front of us, making our way where others go, not where we ought to go.
-Seneka-
