Pitam se

Pitam se, 
Kako je ljudima sa dva lica, 
Da li oni mogu sebe da prepoznaju, 
Da li oni mogu sebe da shvate? 
Da li prihvataju sebe ili se boje tuđeg mišljenja, 
Pa oblikuju više ličnosti, 
Ne bi li se svakom svideli. 
Da li oni vide da je to nemoguće, 
Prilagoditi se svakom, 
Ili se i dalje nadaju? 
Pitam se, 
Kako je ljudima bez lica? 
Da li bi oni preživeli bez drugih oko sebe, 
Bez predvodnika, 
Nekoga od kog bi preuzeli ponašanje, 
I predstavljali ga kao svoje. 
Da li bi se nekako sami snašli, 
Možda pronašli sebe u toj samoći, 
Videli da život nema smisla ako nemaš svoje "ja". 
A pitam se, 
Šta je onda sa onima sa jednim licem? 
Šta ako se njima desi, 
Da izgube sebe, 
U moru laži i obmana, 
Gde ne znaju ko je ko, 
I da li uopšte vredi, 
Truditi se za njih, 
Da li će oni to razumeti, 
Ili su predugo sebe zavaravali, 
I sad nema nazad. 
Da li ćete stvarno to dozvoliti? 
Vi odlučite…

Autor: Maša Vlaisavljević