Podigla je glavu sa tvrdog jastuka i ustala iz kreveta. Nalazila se u goroj situaciji, iako je mislila da gore ne postoji. Pitala se kako je moguće da se tako idealna prilika u trenutku pretvori u noćnu moru. Nastavila je o tome da razmišlja dok je posmatrala decu odsutnim pogledom. Anđelina je imala svetlu plavu kosu, toliko dugačku da joj se rasula po krilu dok je spavala. Da joj oči nisu sklopljene do izražaja bi došla njihova svetla, skoro prozirna boja. Valentinina kosa bila je nešto tamnija, a malo kraća pa joj je davala više ozbiljnosti. Majka je po njenom hodu mogla da prepozna sebe u mladosti. Krhka i lakoverna. Mislila je da nije više takva. Zvuk koji se približavao presekao joj je tok misli. Oni uniformisani ljudi od ranije otvorili su ih i odveli do prostorije. Bili su preumorni da bi se opirali. Niko nije imao pojma koji je dan ni koliko je sati. Nisu ni približno mogli da procene jer prozora nije bilo. Bilo je samo dovoljno svetla da vide kuda idu. A išli su pravo u komoru. Dok su ulazili Filip je podigao svoje krupne oči ka njoj i upitao je zbunjeno šta se to dešava. Morala je reći da ne zna, drugu laž nije mogla da smisli. Decu nikada do sad nije lagala, ali u ovoj situaciji smatrala je to za neophodno. Nakon što su ih zatvorili, preko razglasa se proširio zvuk. Jeste da je glas bio izmenjen, ali prepoznala je da je to isti tip koji ju je primio na “posao”.
Reći ću vam nešto pre početka. Ovo će najverovatnije biti poslednje što ćete čuti. Uključeni ste u istraživanje. Radi se o testiranju otrovnih gasova. Neki od vas su tu nevini, dok neki zaslužuju da budu ovde.
U momentu joj je kroz glavu prošla slika iz njenog ranijeg života. Sedela je u ogromnom dvorištu i slušala polubrata kako drži govor. To je bilo nešto što je voleo više od svega. Nju je to malo nerviralo, što je voleo na taj način da dominira. Nikad se nisu ni preterano dobro slagali. Kao mali, neprestano su se svađali, ali na kraju bi ih uvek roditelji pomirili. Poslednji rastanak međutim nije prošao baš najbolje. Njena bivša ljubav nije uzela sve samo njoj, već celoj porodici. Posle tog dana nije ih ni čula ni videla. Kao da su prestali da postoje. Da, to je definitivno bio on. Možda će joj pomoći. Nije valjda toliko bezobziran. Nastavio je sa govorom:
Izabela, drago mi je da si ovde. Na ovaj način videćeš šta znači kad te porodica izda.
Svakom reči kao da je zabijao nož sve dublje u njene grudi. Nije mogla da veruje. Zar ne postoji niko na svetu na koga bi mogla da se osloni? Izgleda da je završio. Sela je zajedno sa decom u sredinu sobe. Bili su okruženi staklom i izgledalo je jezivo. Znala je da ih odozgo posmatraju. I posmatraće dok ne izdahnu poslednji dah. Zagrlila je decu poslednji put. Nije imala mesta za tugu pored onog neizmernog besa koji se svakim momentom povećavao sprečavajući je da misli o bilo čemu drugom. U prostoriji je već počinjao da preovladava nepoznati gas. Deca su prva počela da kašlju. Najbolje čega je mogla da se seti je da im da veštačko disanje. Tako bi im bar malo produžila živote da ne mora da ih gleda kako umiru. U deliću sekunde nastao je opšti haos. Ljudi nisu znali šta bi radili. Neki su histerično udarali po neprobojnom staklu u nadi da će uspeti da se oslobodi. Neki su sedeli i trudili se da sačuvaju kiseonik što duže za slučaj da se desi neko čudo. Jedna osoba nije se nadala ničemu. Bila je to Izabelina jedina prijateljica. Još joj nije rekla ime, iako je jedino sa njom komunicirala. Ispričala joj je čak kako je dospela do ovde. Bila je nepravedno osuđena da je ubila muža. Namestili su joj. Ne zna ko, niti će ikada saznati. Jednog dana su ih samo pokupili iz zatvora pod izgovorom da su potrebni za eksperimente. I evo je sad, sedi na sred komore, praznog pogleda, kao da je već napustila ovaj svet. Ali nije, još uvek je disala. Gledala je nekoliko sekundi kako se Izabela muči dok pokušava da da svoj deci veštačko disanje. Nije mogla da izdrži. Priskočila joj je u pomoć, iako je znala da pomoći nema. Ova haotična scena nije trajala ni minut dok svi nisu redom ostali da leže sklopljenih očiju. Doktori koji su posmatrali odozgo procenili su da je vreme da se otvore. Klikom na dugme staklo se podiglo i kiseonik ispunio prostoriju. Ono što doktori nisu predvideli bilo je da oni još dišu. Neprimetno i slabo. Udisanjem vazduha izbacili su otrovan gas iz pluća i bili sposobni da hodaju. Dok su se oni spustili do njih, njihovi “zamorčići” već su se isteturali do hodnika. Izabela sa Valentinom, Anđelinom i Filipom preletala je preko hodnika tražeći izlaz. Osetila je i da je Irena iza nje. Ime joj je otkrila dok su se gegali kroz hodnik. Izgleda da je gas koji su koristili bio dovoljno jak da ih uspava tako da izgledaju kao da su mrtvi, ali čim im se vratio kiseonik mogli su da se vrate u normalno stanje. Već za par minuta hodanja što su brže mogli i mogućnosti da u svakom momentu iskoče od nekud oni ludi naučnici i ščepaju ih, videli su svetlost. Sunčevu svetlost. Otvorili su vrata i zabljesnula su ih crveno plava svetla. Neko je zvao policiju. Znači da smo svi spašeni. Izabela je istrošila svu energiju koju je čuvala u sebi i kad je videla da nema više od čega da beži strovalila se na travnjak ispred kuće. Čekaj, ona je poznavala ovo dvorište. Ovo je isto mesto gde je došla na razgovor za posao. Pa oni su ih vozili u krug. O bože. Nije više imala snage. Sklopila je oči i zaspala.
KRAJ
Autor teksta: Maša Vlaisavljević
Ilustrator: Jelena Vlatković
Napomena:
Iako su likovi izmišljeni, ova priča se zasniva na istinitom događaju. Radi se o eksperimentu koji je realizovan u Severnoj Koreji, u kom su stradali mnogi beskućnici, zatvorenici, ljude su čak i otimali i pod pretnjom da će im ubiti porodicu primoravali ih da se žrtvuju. Izgovor naučnika bazirao se na tome da su njihovi životi bezvredni u poređenju sa mogućim napretkom nauke. Najgore je što su oni u to zaista verovali. Milioni ljudi umiralo je zbog nauke. Velika većina se nije izvukla kao u ovoj priči. Više o ovom i drugim eksperimentima koji prevazilaze granice morala, kao i o svedočenju jednog službenika državne bezbednosti, možete pričitati na sajtu http://www.northkoreanrefugees.com/ (sajt je na engleskom jeziku, srpski izvori su vrlo malo pisali o ovom događaju)
