Kod nekih stvari ne pomaže ni Bog, niti bilo kakvo čudo. Moraš jednostavno sam da se snađeš, jer to je život. Od moljenja nema koristi, neće ti sa neba doskočiti anđelčić i izložiti tajnu života. Tajna je da nema tajne. Želiš da živiš? Snađi se. Neko je rođen u takvim okolnostima da ne mora da se snalazi, dok je neko prepušten sam sebi. Mada, naizgled savršen život u sebi krije više bola nego što bi posedovao prosečan život čoveka na ovoj planeti. Ta bol je neznanje. Dok je živela sama bilo joj je sasvim u redu, nije snosila odgovornost za bilo koje živo biće osim sebe. Bila je bogata i srećna, živela život bez muka. Međutim, morala je da se zaljubi. Milsila je da je to večna ljubav, kao ona koje se od malih nogu nagledala po filmovima i načitala po knjigama. Sve što je želela je život kao iz bajke. I tako, šetajući svetom naivna, u uverenju da takva ljubav zaista postoji, upoznala je čoveka koji je umeo da je iskoristi. Nije morao ni da se potrudi da je zavede, samo otrcani filmski potez pokazao se uspešnijim nego bilo šta drugo. Nisu bili u ljubavi ni dva meseca, a prvo dete je već bilo na putu. Zatim drugo. Tad je već u njegovom ponašanju naslutila promenu. Postao je grublji, bio je nezainteresovan za bilo šta što joj se dešavalo. Treće dete tek što je trebalo da stigne na ovaj svet, kada je nestao. Bez poruke, ni bilo kakvog vida objašnjenja. Ali nije otišao praznih ruku. Nipošto. Sve što je posedovala on joj je uzeo i otišao bez povratka.
Šta mislite, gde je sada osoba koja je išla putem “ljubavi”? Na ulici sa troje dece, moli za pomoć. Ako im se posreći, uveče uspeju da se uvuku u staru, napuštenu kuću u blizini. Zar tako deca treba da odrastaju? Izopšteni od ostatka normalnog sveta, odbačeni od strane oca koji bi trebalo da im bude uzor. Da li će i oni kad odrastu postati kao otac i tako unesrećiti jednu nevinu ženu? Majka će se postarati da se to nikada ne desi. Neće dozvoliti da bilo ko upravlja njenom decom, koja su jedini razlog što je ona i dalje živa. Imala je nekoliko puta, ranije više, a sada sve manje, želju da okonča svoje muke. Onda bi u glavi videla lica svoje dece unezverenih pogleda, zbunjenih, kao da ne znaju šta ih sve čeka u životu. Pa ni ne znaju. Zato je tu ona da ih nauči, za to se vredi mučiti. Kada budu osposobljeni za svet, njena misija biće gotova. Polako je već počela da sumnja da će uspeti u tome. Situacija se samo pogoršavala, a njima je potrebno sve više hrane da prežive. Zvuk iz stomaka podsetio ju je na to. Tri dana nije stavila ništa u usta i počela je da krizira. Skoro uvek svu hranu koju imaju podeli deci. Sebi dozvoli da uzme samo kad vidi da neće izdržati. Najednom je čovek iskočio iza ugla, prišao i udelio joj flajer. Njoj je neko prišao i dao joj nešto. Obično joj sa najveće moguće daljine bacaju rđave novčiće, više automatski nego iz prave želje za pomaganjem. Nije joj ni potrebno njihovo sažaljenje. Šta ima od toga? Naizgled tužni pogledi koje joj upućuju iz dana u dan sve joj teže padaju. Bolje da je ne gledaju. Ni ona samu sebe ne bi želela da pogleda. Pažnju joj je odvukla rečenica napisana najkrupnijim slovima na flajeru. “Obezbeđen smeštaj i hrana, početna plata 5000 evra, za zapošljavanje nije potrebna kvalifikacija.”Zatim je pročitala ostatak teksta napisan sitnijim slovima i saznala da je u pitanju neko testiranje, hitno su im potrebni podaci za novo istraživanje. Poslednje na pameti joj je bilo da se zapita o kakvom se testiranju radi. Jedna jedina misao joj je proletala kroz glavu . Da li je moguće? NOVA NADA. Možda i jedina. Nije znala, ali odlučila je da pokuša.
Promeškoljila se na stolici. Nije mogla da obuzda taj osećaj. Što se više bližio početak, to ju je nešto više mučilo. I to nije samo nervoza. Ne obična nervoza. Kao da joj svuda po telu šetaju bubice i srce počinje da joj tutnji jače. I tako svaki put kad pomisli kako bi joj samo jedna ta plata olakšala odgoj dece. Zamišljala je nasmejane, ushićene poglede dece dok skakuću od sreće nakon što su dobili novu odeću. Siti i veseli. Shvatila je. To nešto joj je branilo da se prepusti nadi. Nije ni čudo što nakon toliko vremena življenja u beznađu ne može da poveruje da postoji izlaz. Sve do sad nije ni imala čemu da se nada. Ali je opet neki glupi osećaj morao da joj kvari mir. Zašto?
Nastaviće se…
