Čuješ

Čuješ glasove,
O sebi,
O sebi bitnima,
I dobre i loše.
Čuješ ono što ne bi trebalo,
Što nisu planirali da ćeš čuti.
I šta ti tu možeš,
Kad znaš da se ne zapitaju
Da li možda greše
To ih ne zanima
Pa nek ne zanima i tebe,
Pusti ih da pričaju,
Kad toliko vole.
Ti želiš da ih ignorišeš,
A koliko god da su tihi,
I dalje su tu,
Osetiš ih,
Ne mora niko da ti kaže.
Ti želiš da ih zaboraviš,
A ne ide,
Oni ostaju.
Udaljavaš se,
I sve su tiši,
I znaš da su još tu,
Samo dovoljno daleko,
Da te više nije briga.

Autor: Maša Vlaisavljević